“Anđeli, bre!” su najteži projekat koji sam do sada radila i važno mi je da ovo razumete. Jer ova priča govori mnogo više o Srbiji nego o ovsu.
Delovalo je jednostavno: cilj je napraviti ovseni kolač isključivo od domaćih sirovina. Šta tu može biti teško? Pa Srbi gaje ovas vekovima. Još dok su bili Sloveni, uzgajali su ječam, raž i ovas, koji su tada zvali zob. Srpske njive nadaleko su čuvene po svojoj plodnosti. Koliko teško može biti pronaći domaće voće i domaće koštunjave plodove?
O, može. Itekako može.
Ispostavilo se da Srbi danas gotovo više ne gaje ovas. Tačnije, gaje ga sporadično, u malim količinama i prodaju u obliku u kom mogu da ga jedu samo životinje. Najčešće se skladišti na podu staje, a osim toga ima ljusku i nemoguće ga je iskoristiti u kolačima, ili uopšte za ljudsku ishranu. Da, dobro ste razumeli, svaki ovas koji kupite za kašu, kolače, hleb i slično, je iz uvoza. Baš svaka kesa.
Naći domaće suvo grožđe bilo je potpuno nemoguće! Suvo grožđe postoji isključivo uvozno. Srpsko grožđe očigledno svo završi u vinu.
Na mahove sam bila sigurna da je nemoguće umesiti kolač samo od domaćih sirovina. Naravno, od urmi sam odmah odustala i zamenila ih medom. Dobro, meda imamo. Ali da nemamo domaće suvo grožđe? Da nemamo domaće voće? Delovalo je nemoguće. Na mahove sam bila očajna.
Znala sam da je pro
ces razvoja proizvoda dug i težak, da podrazumeva mnogo padova, pokušaja i ispečenih “nije to baš to” tura. Ali ovo nije bio razvoj novog proizvoda. Ovo je bio proizvod koji pravimo godinama. Sve je već bilo poznato i uhodano,samo je trebalo da sve što uđe u mikser ispuni taj jedan mali uslov: da je uzgajano u Srbiji.
“Kad se penzionišem, živeću u Srbiji”, rekao mi je pre mnogo godina jedan Šveđanin sa kojim sam sarađivala na projektu održivosti hrane, od njive do trpeze. “Srbija ima divno vreme, plodnu zemlju, sjajnu hranu i srdačne ljude”, objasnio mi je svoju odluku. Godinama kasnije, pitam se: zašto je ovas koji koristimo za Anđele najčešće beloruski, kajsija turska, a orah kineski? Šta se dogodilo na našim njivama i u našim voćnjacima? Gde su nestali plodovi te plodne zemlje i ljudi koji su ih vekovima uzgajali?
Nedavno mi je prijateljica s tugom ispričala kako su njeni roditelji, u jednom vojvođanskom selu, posekli više od 50 stabala oraha. Ostarili su i više nisu mogli da ih beru i čiste. Nikoga nisu uspeli da pronađu za taj posao, čak ni kada su nudili da sve ubrane orahe poklone.
Kupce najčešće ne zanima da li je orah iz Kine ili iz Stalaća. Gleda se cena, pa se kupuje jeftiniji. U supermarketima biramo lepe, okrugle, blistave jabuke. One kvrgave, neprskane, mirisne, ostaju po strani. Naši voćnjaci i njive sve su pustiji. U gradovima je sve više ljudi, a u selima nema višnju ko da bere, što bi rekla pesma.
Zato je umesiti seriju Anđela sa ISKLJUČIVO domaćim sirovinama postala prava nemoguća misija.A domaći proizvod nije samo teže pronaći. On je, po pravilu, i skuplji od uvoznog.
Ali… nisam ja odrastala devedesetih gledajući majku kako ni od čega pravi embargo kolač da bih danas tako lako odustala! Bilo mi je izuzetno važno da podržimo heroje u seoskim gazdinstvima koji prkose surovosti tržišta. Počela sam da razmišljam o alternativnim metodama:
Suvo grožđe smo rešili da sami napravimo. Trenutno ima grožđa, a ima i sušara. Naši dragi dobavljači koji suše voće na svojim gazdinstvima bili su spremni da nam izađu u susret i osuše jednu količinu.
Dovijali smo se dalje i molili dobavljača speltinog brašna da propusti domaći ovas koji smo kupili kroz svoje prese. Svaki korak bio je mala improvizacija, a svaki pronađeni kilogram sirovine pobeda za sebe.
Odabrali smo med domaćih pčela i voće iz domaćih voćnjaka za ovu posebnu seriju Anđela. Iako je većina ovih sirovina skuplja od uvoznih, biramo da podržimo male proizvođače i njihove porodice. Ljude koji čuvaju zemlju, proizvode hranu i ne odustaju. ❤️
I uspeli smo, bre! Umesili smo četiri nova ukusa Anđela, bez čokolade, sa domaćim voćem i koštunjavim plodovima. Dame i
gospodo: Anđeli, bre!
* Šljiva sa orasima
* Kajsija sa lešnicima
* Višnja sa bademom
* Jagoda sa suvim grožđem
Svaki kolač je sočan i mirisan, zubi sami propadaju kroz njih, a onda ugrizu komad lešnika, oraha ili badema, ili komad sočnog voća. Ponosna sam.
