Mračna tajna Krcka Oraščića

Nema muzike koja simbolizuje praznike koliko muzika za balet “Krcko Oraščić”. To je ujedno i zvučno najveselije delo koje je Čajkovski ikada napisao. Ali okolnosti koje su dovele do pisanja ovog dela nisu nimalo vesele i vedre, i kada ih jednom saznate, zauvek se promeni način na koji gledate i slušate “Krcka Oraščića”.

Čajkovski je imao mnoge emotivne bure. Celog života borio se sa depresijom. Pokušao je da se oženi i time prikrije svoju homoseksualnost koja ga je mogla koštati života u carskoj Rusiji, ali brak nije bio dugog veka.

Početkom 1890. godine Čajkovskog je pozvao upravnik ruskog carskog pozorišta, da bi naručio dva nova dela, operu i balet, koji će biti izvedeni krajem 1891. Koreograf carskog baleta već je odabrao priču o Krcku Oraščiću kao temu, pa je Čajkovski imao jasan zadatak, ali i vrlo težak, jer je trebalo da nadmaši dva svoja prethodna baleta, koja su bila veoma uspešna. Priča o Krcku Oraščiću mu je bila infantilna i neinspirativna, ali carskom pozorištu nije mogao reći “ne”. Tek je početkom naredne godine, manje od godinu dana pre zakazane premijere, napisao prve elemente baleta. Na proleće je došla na red njegova unapred zakazana evropska turneja kao dirigenta, pa je pokušao da piše dok putuje i u hotelskim sobama. Ali nije išlo. U potrazi za inspiracijom, Čajkovski je odlučio da iznajmi malu sobu na selu u Francuskoj i da tu piše. Ali izolovanost je samo doprinela razvoju njegove depresije, o čemu je pisao svom bratu, Modestu. Modest je, zabrinut za svog brata, došao da ga poseti, ali ga je pred put neprijatno iznenadio telegram o smrti njihove sestre Aleksandre. Saša, kako su je zvali, umrla je posle duge bolesti koja ju je ophrvala posle prerane smrti njenih ćerki. Modest je planirao da obavesti Petra o Sašinoj smrti, ali kada je shvatio koliko je brat već lošeg mentalnog zdravlja, a znajući koliko je od malena bio vezan za Sašu, odlučio je da mu sve prećuti dok ne bude u boljem stanju. Ali slučaj je

hteo da Čajkovskom dođu do ruku novine sa objavom o Sašinoj smrti. “Poskočio sam kao da me je zmija ujela i bacio novine iz ruku”, pisao je Petar svom bratu kasnije. Sašina smrt bacila je potpuno novo svetlo na balet koji je pisao. “Krcko Oraščić” do tada je za Čajkovskog bio obaveza koju mora da završi, ali kada je izgubio sestru koja mu je bila podrška i uteha, jedina znala sve tajne njegove duše, priča o Krcku postala je priča o njihovom detinjstvu. Klara, devojčica koja dobija igračku koja oživljava i pobeđuje kralja miševa, postala je Saša, a dečak na konjiću postao je Čajkovski lično.

“Krcko Oraščić” postao je priča o njihovom bezbrižnom detinjstvu, omaž sestri koju je zauvek izgubio. Zato je muzika za drugi čin mnogo manje kompleksna (Valcer cveća, Kineski ples, Španski ples, itd), dok je muzika prvog čina, napisana posle Sašine smrti, višeslojna, intenzivnija, emotivnija. Čuveni pas de deux, ples Šećerne vile i Princa, predstavlja spiritualni ples Sašine i Petrove duše, a melodija ovog dela, silazna durska skala, kada dođe do kulminacije sruši se pod sopstvenom težinom a potom se iznova vraća na početak. Melodija kojom je Čajkovski predstavio svu težinu, jednostavnost i kompleksnost svog bola, svu ljubav prema sestri koju je obožavao i prerano izgubio.

Nedugo posle završetka pisanja “Krcka”, Čajkovski je napisao svoje poslednje delo, simfoniju Pathétique. Samo 9 dana posle premijere simfonije, u novembru 1893. godine, u svojoj 53. godini, Čajkovski je napustio ovaj, za njega previse surov i težak svet.

To je priča o nastanku muzike koja je inspirisala milione ljudi, koja je učinila figure Krcka Oraščića simbolom praznika, a muziku iz baleta sinonimom za zimske praznike. A sama muzika je jecaj duše za nečim čega više nema. Ali ova priča ne treba da utiče na naše i vaše obožavanje Krcka Oraščića. Naprotiv, treba da posmatramo ovaj balet i njegovu muziku kao svetionik nade, izvor svetlosti u tami. Jer to je ono što je za Čajkovskog ova muzika i bila. Naš omaž ovom veličanstvenom delu jeste kolecionarska serija limenih kutija sa motivima Krcka Oraščića.